Sva (ne)ispunjena obećanja SNS-a

Jedna od glavnih osobina pripadnika Srpske napredne stranke, kako na republici, tako i na lokalu jeste neispunjavanje predizbornih obećanja. Zbog toga je naša redakcija odlučila da se pozabavi pitanjima koja se tiču svih obećanih, ali nažalost jedva ili nikada realizovanih projekata kojima je kragujevačka vladajuća koalicija do sada pridobijala glasove građana ovog grada.

Kotao u Energetici

Zamena kotla u Energetici je prema našoj statistici jedino obećanje koje je do sada Srpska napredna stranka ispunila. Ukupna vrednost projekta iznosila je 12,5 miliona evra, a finansiranje je vršeno putem kredita Evropske banke za obnovu i razvoj.

Gradska tržnica

Rak rana svih Kragujevčana jeste već skoro 4 godine nezavršena Gradska tržnica u samom centru grada.

Naime, rekonstrukcija Gradske tržnice odpočela je u maju 2020-e godine, kada je planirano da bude završena za najviše 200 dana, odnsno do kraja te godine. Ovaj rok je u više navrata menjan, a sa njim se menjao i iznos celokupne vrednosti radova, tako da Tržnica ni do dana današnjeg još uvek nije završena, a vrednost radova dosla je do čak neverovarnih 525 miliona dinara. Kraj radova, kao ni bespotrebnih dodatnih ulaganja se, naravno, ne nazire.

Razlog zašto je baš Gradska tržnica rak rana kragujevčana jeste kako njena kulturna vrednost, imajući u vidu da se nalazi u okviru Miloševog konaka, tako i nemogućnost građana Kragujevca da ovde pazare u normalnim uslovima dostojnih 21og veka.

Trg Radomira Putnika

Dugo planirana rekonstrukcija Trga Radomira Putnika konačno je otpočeta u oktobru 2022-e godine. Kako su rekli iz gradske uprave, radovi bi trebalo da budu završeni do kraja oktobra ove godine, odnosno za manje od mesec dana.

No, ono što je zabrinulo građane Kragujevca, kao i pripadnike pojedinih kragujevačkih opozicionih stranaka jeste sama vrednost ukupnih radova, koja trenutno sa svim aneksima iznosi neverovatnih 450 miliona dinara. 

Pored same vrednosti rekonsturkcije, građane dodatno brine i saobraćajna gužva do koje je došlo ukidanjem saobraćaja ispred nekadašnje zgrade suda i transformacijom parking mesta, kao i odsecanje zdravih, velikih stabala sa trga i sađenje novih, maldih sadnica u vrednosti od neverovatnih 70,000 evra. Kolika će sa ovakvim troškovima ozelenjavanja biti ukupna vrednosti, videcemo na kraju.

UKC Kragujevac

Prvi put obećan 2019-e godine u predizbornoj kampanji SNS-a od strane predsednika države Aleksandra Vučića, projekat rekonstrukcije UKC Kragujevac još uvek stoji.

Naime, u junu mesecu 2023-e godine potpisan je ugovor o izradi tehničke dokumentacije za potrebe izgradnje, dogradnje i rekonstrukcije Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac kojom će biti obuhvaćeno oko 22.000 metara kvadratnih površine izgradnje novih objekata i oko 14.000 metara kvadratnih površine dogradnje i rekonstrukcije postojećih objekata. Ugovor su tom prilikom potpisali ministarka zdravlja Danica Grujičić i predstavnici privrednog društva AG Institut doo Novi Sad kojim su započete aktivnosti na izgradnji i rekonstrukciji UKC Kragujevac. Ugovorena vrednost iznosi 85.746.000,00 dinara sa PDV-om.

Međutim, ono što brine Kragujevčane jeste činjenica da se sa radovima ni do dana današnjen još uvek nije krenulo. To nas tera da se zapitamo da li će do rekonstrukcije uopšte i doći i da li već možemo da očekujemo pomeranje rokova i uvećavanje iznosna ukupnih troškova rekonstrukcije?

Knežev arsenal

Još jedna u nizu propalih investicija graske vlasti jeste i Knežev arsenal koji ima izuzetnu spomeničku i istorijsku vrednost jer pripada kompleksu Vojnotehničkog zavoda (VTZ) koji se u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture vodi kao prostorna kulturno-istorijska celina od izuzetnog značaja.

Naime, pre više od deseatak godina primećeno je da da se stari dimnjak u Kneževom arsenalu malo nakrivio, što je dovelo do strahovanja za organizatore Arsenal i Vibe festivala. Projekat za obnovu dimnjaka odrađen je od strane stručnjaka beogradskog Arhitektonskog fakulteta, a krajem septembra prošle godine upućen je poziv firmama i majstorima koji bi „ispravili” i stabilizovali dimnjak. Međutim, još uvek nema javnih informacija da li se neko prijavio za ovaj posao, a bivši gradonačelnik Nikola Dašić je za jedan od gradskih portala rekao da će biti završen krajem leta ove godine. Leto se zavšilo, a dimnjak i dalje stoji nakrivljen, čekajući još neki priliv novca iz gradskog bužeta kako bi se „ispravio“.

Pored dimnjaka, u ubedljivo najgorem stanju su najvredniji objekti. Na ulaznim vratima Muzeja „Stara livnica” stoji obaveštenje „neće raditi do daljeg – radovi na sanaciji” i ako od tih radova nema ni traga ni glasa. Na mašinskoj radionici je urušen krov, noseći drveni stubovi su popustili, a Trg između Stare livnice i Mašinske radionice pretvoren je u divlji parking automobila vlasnika koji rade u okolnim firmama.

Ceo kompleks se prostire na oko 60 hektara i na njemu se nalazi više od 150 objekata razne namere. Dodatni problem predstvljaju nerešeni imovinski odnosi, jer deo ovog kompleksa je u državnom vlasništvu, deo pripada gradu, a  ovaj prostor tokom prethodnih godina „uselile” su se i neke privatne firme.

Sve u svemu, još jedan projekat i obećanje gradske vlasti koje je „na čekanju“.

Autobuska stanica

Prvo obećanje Srpske napredne stranke da će kragujevčani dobiti novu autobusku stanicu kroz godinu dana desilo se davne 2015e godine. 5 godina kasnije, tačnije pred izbore 2020e godine, rečeno je da će kamen temeljac biti položne do kraja godine.

Tom pilikom, gradska vlast je za neverovatnih 360 milliona dinara otkupila Zastavin Servis, koji je planirala da pretvori u novu autobusku stanicu. Međutim, ne samo da je Zastavin Servis kupljen po mnogo većem iznosu, nego je i sam prostor bio potpuno neadekvatan potrebama izgradnje autobuske stanice.

Zbog toga, ceo projekat je propao, 360 miliona je bačeno u etar, a staru autobusku stanicu je otkupio i rekonstruisao privatnik, Janjušević.

Još jedan propali pojekat graske vlasti i još jedno punjenje džepova lokalnih moćnika.

Filološko-umetnički fakultet

Izgradnja zgrade Filološko-umetničkog fakulteta je već dobro poznatno predizborno obaćanje aktuelne vlasti. U junu 2020. godine, bivši ministar prosvete Mladen Šarčević u prisustvu bivšeg gradonačelnika Nikole Dašića i tadašnjeg gradonačelnika Radomira Nikolića, obećao je da će se izgraditi poseban objekat za Filum sa početkom radova 2021. godine, u vrednosti od 5,7 miliona evra i da će taj objekat imati 8.000 kvadrata.

Prošle godine je FILUM dočekao svoj 20ti rođendan bez adekvatnog prostora. Na tom jubileju pored ostalih visokih zvanica prisustvovala je prof. dr Marijana Dukić Mijatović, državna sekretarka Ministarstva prosvete, koja je naglasila da Ministarstvo pruža punu podršku izgradnji nove zgrade FILUM-a, dok je Ivica Momčilović, zamenik gradonačlenika u ostavci Nikole Dašića, u januaru iste godine istakao da je u toku poslednja faza pripreme.

Od FILUMA i dan danas profesori i studenti mogu videti samo livadu.

Podsećamo da je FILUM od velikog značaja za Kragujevac zbog toga što na njemu studira 3.000 ljudi. On postoji prvo kao istureno odeljenje Beogradskog univerziteta još od 1994. godine, a kao samostalni fakultet od 2002. godine.

Bioskopi Pionir i Šumadija

Dve investicione perjanice aktuelne vlasti još od 2016. godine, jesu bioskopi Pionir i Šumadija. Naime, u januaru te godine opredenjeno je 10 miliona dinara za revitalizaciju dvorane Šumadija.

Već decenijama unazad provlači se ime Emira Kustirice kao nekoga ko će ove bioskope revitalizovati, a poslednja se o tome oglasila slikarka Ana Petrović, pomoćnik gradonačelnika u ostavci Nikole Dašuća zadužena za kulturu i informisanje. Ona je javnosti rekla da je na tu temu „obavljen razgovor“, ali da se na „tome stalo“, dok su privatnim kanalima kružile priče da će „Šumadija“ biti gotova ove godine u maju.

Do danas, bioskopi Šumadija i Pionir su netaknuti, ostavljeni na propast rubu vremena mnogima već otišli u zaborav, dok pojedini mladi Kragujevčani nikada nisu ni čuli za postojanje nekada najakustičnije sale u celoj Srbiji, sale Pionir, jer će uskoro proći čak 20 godina od njenog zatvaranja.

Centar izvrsnosti

Još jedan projekat koji je pretrpeo niz problema i obećanja, jeste izgradnja Centra izvrsnosti.

Naime,izgradnja je počela u decembru 2015. godine, dok je 25. januara 2016. godine zvanično položen i kamen temeljac. Rok za završetak izgradnje bio je april 2017. godine.

Ovaj rok je premašen za samo šest godina, a razlog tome je nemar aktuelne gradske vlasti koja je dozvoilala propadanje i raskol odnosa sa Evropskom investicionom bankom preko koje je podignut kredit od 13.5 miliona evra. Ukupna vrednost projekta iznosila je 14 miliona evra, jer su Grad i Univerzitet iz svojih budžeta izdvojili dodatnih 500.000 evra.

U okviru Centra izvrsnosti se nalazi i Centar za matične ćelije, ali od skoro i deo Medicinskog fakulteta, koji ima svoju zgradu. Prostire se na 11.491,21m2. Projekat i dalje nije gotov, ali mu se nazire kraj. Postavlja se pitanje: Da li je za nastavak radova na Centru izvrsnosti morao da se čeka lokalni investitor Karić koji u blizini gradi stambeno-poslovni kompleks i koji ne želi da ima pogled u sivu gradnju?

Nemojmo zaboraviti i to da je Medicinski fakultet 2017-e godine izgubio sjajnog stučnjaka, genetičara Miodraga Stojkovića, koji je zbog povlačenja dela investicija u verdnosti od 1,7 miliona evra iz projekta za izgradnju Centra izvrsnosti, odlukom dekana i uz odobrenje rektora kragujevačkog Univerziteta, a koji su raspodenjeni za druge namene, odlučio da „više ne bude deo Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, odnosno Univerziteta, jer nije želeo da sutradan neko kaže ta banka ne funkcioniše, taj centar ne funkcioniše, to je projekat profesora Stojkovića, on je kriv za to“.

Rekonstrukcija naselja Bagremar

Gradska vlas je 2020-e godine, došla na ideju da na teritoriji naselja Bagremar izgradi potpuno novo, moderno i urbano nasljelje, zamensivši stare zgrade novoizgrađenim i proširujući obim zelenih površina i saobraćajne infrastrukture. Kako tada saopštavali mediji, ovo je trebalo da postane „Mega“ naselje.

Međutim, ovaj projekat je kao ideja ostao da lebdi u vazduhu i nikada nije realnizovan, dok je na samo 500m vazdušnom linijom, na području koje nikada nije bilo planirano za gradnju, „izniklo“ sasvim novo, nelegalno, vikend naselje „Green Hill“.

Severna obilaznica

I ovaj projekat, prvi put obećan od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića, 2019-e goidne,u predizbornoj kampanji, nikada nije ugledao svetlost dana.

Naime, i ako je predsednik Vučić prilikom svake svoje posete Kragujevcu građanima ovog grada obećaovao izgradnju obilaznice, a poslednji put za Sretenje ove godine, od obilaznice se za sada ne može videti ni „O“.

Tek je u julu 2023 u Palati Srbije, u prisustvu predsednika Vučića i sada već bivšeg gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića, ministara građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Gorana Vesića, v.d direktora „JP Putevi Srbije“ Zorana Drobnjaka i direktora SRBIJAAUTOPUT d.o.o. Zvonimira Markovića, potpisan Ugovor o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji Severne obilaznice oko Kragujevca. Ukupna vrednosti radova određena je na neverovatnih 265 miliona evra za 22 kilometra puta.

Međutim, i pored tolikih troškova izgradnje, do otpočinjanja radova na izgradnji obilaznica još uvek nije došlo.

Pored toga, jučeje u medijima osvanula vest da Srbija planira da podigne i investicioni kredit u iznosu od 8,4 milijarde dinara (oko 71,4 miliona evra) kod NLB Komercijalne banke za finansiranje izgradnje obilaznice oko Kragujevca.

Čika Dača

Obzirom na to da predsednik Srbije Aleksandar Vučuć najviše voli ulaganja u stadione, nije propustio priliku da „investira“ i u kragujevačkog Čika Daču.

Naime, još 2019-e godine, obećao je Kragujevčanima nov, rekonstruisan, kako je predsednik rekao „velelepni“ stadion Čika Dača. Međutim, izgeda da su ga njegove stranačke kolege iz Kragujevca izneverile i njegove planove nisu sprovele u delo, te je predsednik morao sam da dođe u Kragujevac, i u februaru 2023-e ponovo Kragujevčanima obeća izgradnju novog stadiona. Kako je tom prilikom naveo, radovi na rekonstrukciji Čika Dače trebalo je da počnu za najviše tri meseca od njegove posete.

Obzirom da se utakmice u Kragujevcu i dalje igraju na istom, starom, nerekonstruisanom stadionu, pitamo se ko li je sada tačno izneverio predsednikovo poverenje i nije postupio po njegovom nalogu.

Podećamo da je Ministarstvo za javna ulaganja u julu ove godine raspisalo tender za usluge izrade projekta za izvođenje radova, izvođenje radova i usluge izrade projekta izvedenog objekta za stadion Čika Dača u Kragujevcu čija je procenjena vrednost 9,1 milijarda dinara (oko 77,6 mil EUR) bez PDV-a.

Deponija u Jovanovcu

Još jedan problem koji bode oči Kragujevčanima, a koji je takođe trebalo da bude rešen, jeste problem deponije u Jovanovcu.

Pored toga što je estetski odbojna, deponija u Jovanovcu predstavlja i veliku opasnost za stanovnike ovog grada, pogotovo one koji stanuju u njenoj neposrednoj blizini. Naime, na deponiji su česti požari, bilo slučajni ili izazvani namerno kako bi se količina otpada smanjila. Pored toga, veliki problem predstavljaju i metanski „čepovi“ koji se stvaraju ispod otpada, tj njegovim nagomilavanjema.

Još u septembru 2021-e godine rečeno je od strane gradske vlasti da će problem biti rešen zahvaljujući projektu “Čista Srbija”, koji realizuje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Sporna deponija je trebalo da bude zatvorena tokom naredne, 2022-e godine, i izgrađena nova sa spalionicom na oko 17 kilometara od grada Kragujevca. Takođe, iste godine je tadašnji ministar gradjevinarstva Tomislav Momirović rekao da je za izgradnju nove deponije opredeljn iznos 118 miliona evra, a da investicija obuhvata i novo postrojenje za spaljivanje otpada. Toma Mona je tom prilikom objasnio da je ta investicija deo ugovorenog kreditnog projekta sa kineskom gradjevinskom korporacijom CBRS Džang Sjaojuen.

Međutim, kao i većina projekata planirana od strane kragujevačke vlasti, ni ovaj nije ugledao svetlost dana, tako da se i u ovoj 2023-oj brinemo da li ćemo se sutra probuditi i videti da je celo jedno naselje izgorelo u požaru.

Rekonstukcija fasada

Rekonstrukcija kragujevačkih fasada planirana je još u martu 2021-e godine. Tom prilikom je planirano i gradskim bužetom predviđeno i obezbeđeno 100 miliona dinara za obnavljanje čak 22 fasade zgrada iz 19. i 20. veka koje su proglašeni spomenicima kulture.

Međutim, do dana danađnjeg novo lice dobile su samo 2 fasade u Kragujevcu, a ostatak novca koji je predviđen za obnovu ostalih 20 fasada, otisao je u ruke lokalnih moćnika.

Radove na sanaciji fasada izvodile su beogradske firme Jadran, Elkom i Beo potez, sa kojima je u aprilu 2021. godine potpisan ugovor vredan nešto više od 166 miliona dinara bez PDV-a.